Proteklog vikenda u gostima Tomaševcu bili su lovci, članovi LU Trebević‎ iz Istočnog Sarajeva.

Od petka do nedelje vreme je bilo popunjeno druženjem i izlaskom u lov. Iako im, sa svega dva odstreljena fazana, boginje Artemida i Dijana nisu bile naklonjene, vreme jeste, pa je bilo prijatno provesti jedan lep dan u prirodi.

O odnosu pobratimljenih lovaca iz Sarajeva i Tomaševca najbolje govori pesma Dragana Mijovića – Brke, velikog poštovaoca ove višegodišnje tradicije:

P O B R A T I M S T V O

 

PROĐE GRUPA ORUŽANA,

KROZ JUTARNJE IZMAGLICE,

JESU VOJSKA – NISU VOJSKA,

OŠTAR POGLED, MRKO LICE.

 

TREŠTE PUŠKE NA SVE STRANE,

STO I JEDAN HITAC PUČE,

KO KNIĆANIN STEVAN DA SE,

KRAJ TAMIŠA OPET TUČE.

 

IZDALEKA KAD SE GLEDA,

OBRUČ PRAVE SRED ATARA,

PODIĐE TE NEKA STREPNJA,

JEL TO RATNA SLIKA STARA.

 

AL’ OPSJENA TO JE SAMO,

VIDIŠ KERE KRAJ NJIH LAJU,

PADE FAZAN, BUĆNU GUSKA,

ENO LOVCI NAZDRAVLJAJU.

 

ČIZMA ŠLJAPKA, PSETO KLIPSA,

RADOST LOVA KRASI LICE,

POBRATIMI OPET LOVE,

NA VISKU SE KLATE PTICE.

 

SVE JE ISTO K’O RANIJE,

ALI OPET ISTO NIJE,

VESELO JE I BURNO JE,

KAD GOD DOĐU SARAJLIJE.

 

NEK BOGINJA ARTEMIDA,

OVO BRATSTVO BLAGOSLOVI,

I ZAKRILI SVOJIM PLAŠTOM,

DA SE DUGO SREĆNO LOVI.

 

OVDJE ZNAJU ŠTA SVE TREBA,

DA GOSTIMA DIVNO BUDE,

TOMAŠEVAC IMA DUŠU,

IMA VEDRE DOBRE LJUDE.